Popust 10% za podno grejanje

011.311.52.08, 785.68.33

prodaja@rovex.co.rs

Norveški radijatori - pitanja kupaca

I naši odgovori o radijatorima i potrošnji el. energije

1.  Zašto je norveški radijator baš „norveški“?
Zato što je dizajniran i proizveden  kao plod  razvoja i  65 godina tradicije poznate firme „Adax“ čija proizvodnja električnih uređaja je počela davne 1948 godine u malom mestu Svelvik, koje se nalazi 60 kilometra  jugozapadno od Osla.
2.  Garancija jeste 5 godina, ali koliko oni stvarno mogu da rade?
Norveški radijatori nemaju rok trajanja, mogu da rade i više od 30 godina, što je sasvim dovoljno jer se eksploatacioni rok za grejanje računa 15 godina.
3.  Da li Vi morate da montirate radijator zbog garancije?
Ne, garancija od 5 godina važi na proizvod tako da možete sami montirati radijator/e i da ne narušite garanciju, uz radijator standardno idu tiplovi i šrafovi.
4.  Kupovinom radijatora da li mora još nešto da se dokupi?
Ne, radijator je kompletan uređaj sa odabranim termostatom i uz to dobijate sve što je potrebno, napojni kabl za priključenje na mrežu, nosač za montažu na zid, tiplove, šrafove, uputstvo za korišćenje i montažu na srpskom jeziku.
5.  Da li norveški radijatori mogu da rade u dečijoj sobi ?
Naravno, proizvođač je maksimalno vodio računa o udobnom boravku dece. Ne postoji nikakva opasnost za dete ukoliko je Norveški radijator u njegovoj sobi. Za dečake i devojčice postoje i ADAX NEO radijatori u plavoj i roze boji.
6.  Koliki mi radijator treba za prostor od 10m2?
Najjednostavniji odgovor i jedini ispravan je NE ZNAMO!!!
7.  Koliki mi radijator treba za prostor od 10m2 čiji su projektom predviđeni gubici  680W ,a okolne prostorije se greju u skladu sa projektom?
Za ovakav prostor od 10m2  dovoljan Vam je radijator snage 800W.
8. Imam prostor od 10m2 kako da izračunam gubitke i koliki mi je radijator potreban?
Proračun gubitaka možete izvršiti ako su Vam  poznati osnovni parametri gradnje ( debljina zidova, debljina izolacije,vrsta materijala koji je korišćen itd.) Ukoliko je Vaš objekat građen i izgrađen u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada  i poseduje energetski pasoš na kojem je oznaka minimalno C,  onda sigurno spada u kategoriju prostora kojoj je potrebno manje od 70kWh/m2 na godišnjem nivou za grejanje i instalirana snaga u treba da bude 60W/m2 ili više.
9.  Da li norveški radijatori štede energiju?
Štednja je po definiciji niz smišljenih radnji i akcija koje stoje na raspolaganju korisniku da bi smanjio troškove i ostvario uštedu. Dakle norveški radijatori nisu u mogućnosti da urade nijednu smišljenu radnju  i sami po sebi  ne štede energiju. Norveški radijatori za svoj rad troše električnu energiju. Norveški radijator Vama kao korisniku stavlja na raspolaganje alate kojima možete da uštedite energiju. Osnovni princip uštede nije manja potrošnja, nego racionalna potrošnja. Pravilno upotrebljen alat vam omogućava da energiju trošite samo onda kada je potrebno i koliko je potrebno.
10. Da li je ušteda energije tehnička karakteristika Norveških radijatora?
Ušteda po definiciji nije i ne može biti tehnička karakteristika proizvoda.
11. Da li je za racionalnu potrošnju neophodno  pravilno koristiti uređaj?
Čekić je veoma koristan alat ako ga pravilno upotrebljavate, ali nepravilnom upotrebom veoma lako prebijete prst . Da li ćete radijatorom „zabiti ekser“ ili „prebiti prst“ na Vama je.
12. Zašto onda kažete da su moguće uštede i do 50% u odnosu na druga grejna tela?
Kada govorimo o uštedi uvek govorimo o racionalnijoj potrošnji u odnosu na druga tela, a nikako u odnosu na potrebe prostora koje se greju radijatorom. Radijator ne može da troši manje od onoga što zahteva Vaš prostor.
13. Da li to znači da se potrošnja može smanjiti samo dobrom  izolacijom?
Potrošnja energije Vašeg prostora može se smanjiti  jedino boljom  izolacijom. Manja potrošnja prostora- manja potrošnja radijatora.
14. Zašto se radijatori postavljaju tako nisko?
Upravo zbog principa rada, jer po prirodi hladan vazduh pada dole, topao ide gore.
15. Šta se dešava usled pada napona?
Pošto norveški radijator ne poseduje nikakav pokretni deo već samo otporni grejač, smanjenjem napona smanjuje se snaga radijatora. Ali je bitno naglasiti da su oni tolerantni na pad napona pa ne postoji mogućnost pregorevanja usled istog.
16. Zašto je norveški radijator bolji od TA peći?
Prosečna težina radijatora je 5kg dok su TA peći teške i 100kg. Ne zauzima prostor debljine svega nekoliko centimetara, TA peć zauzima 1kvm. Zato što je naš najveći radijator 2kW a najslabija TA peć iste snage. Zato što je ekvivalent u grejanju 1kW norveškog radijator greje isto kao i TA peć 3kW.
Zato što je TA peć nastala je polovinom 20-og veka zbog tadašnjeg tarifnog sistema. TA peć je energetski neefikasan uređaj koji troši i do 50% više energije od standardnih sistema grejanja. Konstrukcija TA peći koja kao izolaciju koristi staklenu vunu izbačena je u Evropskoj uniji iz upotrebe više od 20 godina iz zdravstvenih razloga. Ventilator podiže prašinu i izaziva alergije.
17. Da li je potrebno imati uzemljenje?
Ne, jer je radijator tako konstruisan, grejač je na plastičnim kliznim nosačima i ni na koji način ne dodiruje metalne delove radijatora. Takvi uređaji su označeni znakom kvadrat u kvadratu.
18. Da li mogu da se grejem i kad je baš hladno npr. -10oC?
Naravno, čak i na temperaturama ispod -10oC, jer grejanje sa norveškim radijatorima definišemo da mogu da greju određeni prostor kad je spoljna temperatura -20oC i Vi bez problema možete u prostoru imati 21oC.
19. Koja je dužina kabla?
Napojni kablovi kod svih modela kreću sa desne strane, dok dužina zavisi od veličine radijatora. Tačne dužine radijator možete videti ovde.
20. Da li mogu da montiram radijator na gipsanu ploču (rigips)?
Da, jer su radijatori male težine raspoređene po velikoj dužini. Tako da možete iskoristiti i šrafove koje dobijate uz radijator da direktno ušarafite nosač na gips (naravno može koristiti posebne šrafove/tiplove za gips).
21. Zašto radijator mora biti na spoljnom zidu ispod prozora?
Jer je izvor toplote (radijator) uvek najbolje postaviti na mesto najvećeg izvora hladnoće. Neprijatelja je uvek najbolje dočekati pre nego što uđe u Vaš stan ili kuću. Ukoliko nije moguće postaviti radijator ispod prozora onda ga postavite na drugi hladan (spoljni ) zid ili odmah do prozora.
22. Da li radijator može da se postavi vertikalno?
Ne, jer je prirodno strujanje vazduha vertikalno, stoga se radijatori moraju postaviti horizontalno.
23. Da li mogu da postavim radijator iza kreveta?
Da, ali mi to ne savetujemo jer smanjujete efekat grejanja. Smanjenjem cirkulacije vazduha sprečavate da Vaš radijator radi pravilno. Sa druge strane ne postoji mogućnost da se bilo šta desi nameštaju ili radijatoru jer oni imaju zaštitu od pregrevanja.
24. Da li radijator ima ventilator?
Ne, jer mu nije potreban. Ventilator uglavnom služi da hladi (npr. kod kalorifera hladi grejač da isti ne bi pregoreo), naš grejač se ne žari pa mu hlađenje nije potrebno.
25. Da li mogu sam da ponesem radijator ili je potrebno prijatelja da povedem?
Ne, naš najveći radijator je težak svega 10kg. Pa jedna osoba može da ponese dva radijatora.
26. Da li može i da hladi?
Grejanje ide dole, hlađenje gore, priroda i fizika to diktiraju. Upravo se zato unutrašnja jedinica klime postavlja bliže plafonu, a naš radijator nisko bliže podu. Tako da je odgovor- Ne, ne može da hladi!
27. Da li smem da sušim veš na radijatoru?
Ne, ne zato što sprečavate cirkulaciju vazduha, povećava se temperatura u samom radijatoru i sigurnosni osigurač ga isključuje, samim tim nemate grejanje.
28. Da li radijatori u sebi imaju vodu, ulje itd?
Ne, naši radijatori nemaju posrednika, ne zahtevaju izolator kao posrednika, posebnom konstrukcijom postignuto je direktno niskotemperaturno  grejanje  vazduha iz prostorije, stoga nema gubitaka u prenosu energije sa jednog medijuma na drugi.
29. Da li je potrebno neko održavanje?
Ne, radijator ne zahteva nikakvo posebno održavanje.  Uređaj zahteva da se održava čistim  te Vam preporučujemo da  ga sa vremena na vreme prebrišite ga vlažnom krpom sa spoljne strane da očistite prašinu i usisajte prašinu sa donje strane radijatora koja se eventualno nakupi tokom rada.
30. Da li sve kvare?
Kao i svaki električni uređaj, usled pada napona, probojnog napona i slično, može mu se nešto dogoditi, ali mi sve kvarove u garantnom roku otklanjamo odmah, dok je nakon garancije obezbeđen servis i delovi. 
31. Koliko dugo se čeka isporuka?
Tokom i van grejne sezone, uvek imamo radijatore na lageru, tako da je isporuka, odmah po uplati.
32. Da li sme da radi kad nisam kući?
Da, pa to je njihova najveća prednost u odnosu na druga grejna tela, poseduje sve potrebne sigurnosne zaštite koje to omogućavaju. Čak šta više možete ih ostaviti uključene i otputovati 7 dana na zimovanje.
33. Da li je potrebna posuda sa vodom?
Ne, naši radijatori su izuzetno ekološki i zdravi uređaji. Grejač se ne žari, nema sagorevanja prašine i trošenja kiseonika iz prostora (to što se ne žari je dobro i sa druge strane, nešto što se ne žari ne može ni da pregori). Nema ventilator pa nema izduvavanja i dizanja prašine. Na Vama je da jednostavno provetrite prostor zbog ustajalog vazduha ali ne i zbog norveškog radijatora.
34. Da li termostat bitan za rad radijatora ?
Termostat je veoma važan za ispravan rad radijatora. Termostat kontroliše rad radijatora i pravilnim korišćenjem termostata mogu se postići optimalne termičke i ekonomske karakteristike uređaja. Da bi pravilno koristili termostat veoma je važno znati šta je temperatura i kako je doživljava čovekov organizam.
35. Šta je temperatura?
Temperatura je fizička osobina sistema koja leži u suštini našeg osećaja za hladno i toplo pa se za telo koje ima višu temperaturu kaže da je toplije. Dakle naš organizam temperaturu doživljava kao osećaj.
36. Da li je kod svakog  ljudskog organizma taj osećaj isti?
Ne svaki  ljudski organizam temperaturu oseća različito, to u prvom redu zavisi od cirkulacije i metabolizma. U principu starije osobe slabije osećaju temperaturu od mlađih.
37. Da li je ljudski organizam precizan termometar i kako razlikuje temperature?
Bez obzira na individualni doživljaj temperature ono što je važno znati je da ljudski organizam nije precizni termometar i da u principu razlikuje tri stanja, hladno mi je, ugodno mi je, vruće mi je. Dakle mogli bi da kažemo da prosečni ljudski organizam u zimskom periodu detektuje da mu je hladno kada je temperatura ispod 19oC, da mu je ugodno u rasponu od 20 do 24oC i da mu je vruće na temperaturama većim od 25oC.
38. Šta je to ugodna temperatura za grejanje?
Ugodna temperatura za grejanje je najniža temperatura kod koje se vaš organizam  oseća ugodno prilikom dužeg boravka u prostoru.
39. U kom opsegu treba pronaći ugodnu temperaturu i kako uštedeti energiju?
Ugodna temperatura je u opsegu od 20 do 24oC i u tom opsegu moguće su najveće uštede energije.
Kada je temperatura u prostoru niža od 19oC nema uštede jer nam je hladno i nismo postigli osnovni uslov grejanja a to je osećaj toplote.
Kada je temperatura iznad 25oC Vi se rasipate energijom, a štedite na odeći jer Vam tada nisu potrebni odevni predmeti sa rukavima.
40. Kako da podesim  ugodnu temperaturu u prostoru?
Jednostavan savet vam je podesite 19oC stepeni na termostatu i ostavite radijator da radi dok ne postignete istu temperaturu u prostoru.
Ako Vam pri toj temperaturi nije ugodno i osećate da vam je hladno podignite temperaturu na termostatu na 20oC.
Svaki naredni dan podižite temperaturu za jedan stepen dok ne podesite ugodnu temperaturu u prostoru.
Kada umesto da kažete hladno mi je,  kažete toplo mi je odredili ste Vašu ugodnu temperaturu.
41. Da li da dalje povećavam temperaturu da vidim da li će mi biti još ugodnije?
To je Vaša odluka našli ste ugodnu temperaturu koja Vas najmanje košta.
Povećanjem temperature za još jedan stepen sigurno Vam neće biti neugodnije ukoliko ne preterate, ali će vaš džep biti za svaki dodatni stepen 5-7% biti siromašniji.
42. Da li mogu menjati temperaturu na termostatu svakih pola sata?
Da, temperaturu na termostatu možete da menjati iz sekunda u sekund ,ali prostor koji grejete nije televizor koji će po pritisku dugmeta promeniti kanal. Svaki grejani prostor je sporo i tromo telo koje je u stalnoj interakciji sa svim telima oko sebe. Nažalost promena temperature od 1oC na termostatu će se u celom prostoru osetiti tek nakon nekoliko sati, zato pre nego se odlučite na nagle i brze skokove temperature razmislite da li vaš prostor može to da prati. Nažalost termički procesi koji se odigravaju na sobnoj temperaturi  u  principu su veoma spori.
43. Da li radijator bolje greje ako je podešena temperatura na termostatu  veća?
Iako istraživanja pokazuju da veliki broj korisnika upravo tako misli odgovor je NE!
Sve dok je temperatura u prostoru niža od zadate na termostatu radijator će da radi i da greje istom snagom.
Termostat ne vrši regulaciju  snage već samo definiše vreme rada. Dakle ako je temperatura u prostoru 20oC a podesite 22oC ili podesite 28oC grejanje je potpuno isto.
Podešavanjem na znatno veću temperaturu samo povećavate troškove.
Pogledajte šta je optimalna temperatura!!!
44. Da li mogu ako mi nije ugodno da podignem temperaturu za 5 stepeni?
Naravno da možete. I naravno da će Vam biti toplije. Ako ste razmišljali o optimalnoj temperaturi onda ste verovatno upoznati da je čitav opseg od hladnog do vrućeg  5 stepeni.
Naša je preporuka da ne menjate temperaturu za čitav opseg ugodne temperature jer na taj način iz hladnog direktno skačete u vruće.
Naša je preporuka da uvek promenite temperaturu za 1oC i posmatrate efekat .
Ukoliko nije dovoljno ponovite postupak.
Možda strpljenje nije vrlina, ali se u ovom slučaju isplati.
45. Koliko električne energije može da troši radijator od 2kW i kolika može biti maksimalna potrošnja
Radijator snage 2kW troši 2kW odnosno 2000W.
Radijator troši upravo onoliko koliko je napisano u njegovim tehničkim karakteristikama , a to je za radijator koji nosi oznaku TPA 20, 2KW kod napona od 230V  kada je u režimu grejanja dakle kada svetli lampica na termostatu.
Kada je radijator uključen a lampica ne svetli njegova potrošnja je oko 2W.
Utrošena energija  koja se izražava u kWh  jednaka  je  proizvodu snage radijatora i vremena rada.
Utrošena energija = Snaga potrošača  x  Vreme rada.Ako je potrošač snage 2kW  i ako radi  1 sat potrošena energija je  2kWh. 
Primer za radijator snage 2kW:
  • Radijator je uključen 10 sati.
  • Lampica na radijatoru  svetli 10 sati (temperatura u prostoru manja od zadate) potrošena  energija je 20kWh.
  • Lampica na radijatoru ne svetli (temperatura u prostoru veća od zadate na termostatu) potrošena energija 0,02kW dakle 1000 puta manje.
  • Lampica na radijatoru svetli 5 sati potrošena energija je 10,01kW
Maksimalna mesečna potrošnja u zavisnosti od snage potrošača data je u tabeli.  
46. Kolika će biti potrošnja  radijatora od 2kW u mom dnevnom boravku?
Potrošnja radijatora će biti upravo onolika koliko je potrebno da se nadoknade svi gubici koje ima Vaš dnevni boravak na temperaturi koju ste podesili.
Podatak o tome koliko će radijator da troši u vašem dnevnom boravku možete naći u projektnoj dokumentaciji vašeg objekata. Potrošnja  električne energije kao i vreme koje će da radijator radi  zavisi od puno faktora, spoljna temperatura, podešena temperatura ,izolacija prostora ,termičke karakteristike prostora i okruženja, vreme boravka itd. 
Govoriti o potrošnji a ne poznavati termičke karakteristike prostora nije moguće.
Uz definisanje osnovnih pretpostavki a to su , spoljna temperature 0oC, zadata temperatura u prostoru 21oC , dobro izolovan prostor u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. glasnik RS“,br.61/2011 - ceo pravilnik možete videti OVDE)  minimalni energetski razred C, u kojem se sve prostorije greju , prostor koristi porodica koja radi  te 1/3 dana provodite spavajući , 1/3 na poslu i 1/3 boravite u prostoru - radijator 2kW bi trošio oko  15kW/h dnevno, odnosno oko 450kW/h mesečno.
Potrošnja može biti i znatno veća i znatno manja, izneseni podatak o potrošnji urađen je na bazi iskustva i ne predstavlja tehnički podatak vezan uz bilo koji proizvod.
Da bi odredili potrošnju vašeg prostora pogledajte u glavni građevinski projekat vašeg objekta  i u delu sa termičkim proračunima naći ćete kolika će biti potrošnja, uz uslov da je objekat izveden u skladu sa građevinskim projektom i Pravilnikom o energetskoj efikasnosti.
47. Ukoliko je potrošnja veća od pretpostavljene šta da proverim?
Proverite izolaciju vašeg prostora. Da li je izolacija urađena u skladu sa građevinskom dokumentacijom. Uporedite potrošnju energije predviđenu projektom i onu koju imate.
Proverite da ne postoje hladni mostovi koji nisu izolovani u skladu sa projektom (izlazi na terase, balkonska i prozorska okna, armirani spojevi itd.)
Ukoliko je izolacija izvedena u skladu sa projektom, proverite da li ste pravilno rukovali sa uređajem i podesili optimalnu temperaturu u prostoru. Ako niste podesili optimalnu temperaturu podesite je ( Pogledajte kako da podesim optimalnu temperaturu)
Proveriti podešenu temperaturu na termostatu i izmeriti temperaturu u prostoru. Ukoliko je izmerena temperatura u prostoru veća od podešene na termostatu – kalibrišite termostat.
Ukoliko je podešena temperatura veća od 21oC svaki stepen iznad povećava potrošnju za  oko 7% što u novcu zbog tarifnog sistema može biti i više od 15%.
Proverite da slučajno nemate nekog ko Vam krade električnu energiju (po podacima iz distribucije ne tako retka pojava) .Isključite sve potrošače i pogledate da li na brojilu imate očitavanje. Ako očitavanje postoji potražite komšiju parazita.
48. Da li radijator može da posluži i kao „instrument“ za merenje termičkih karakteristika prostora?
Norveški radijator može da posluži kao indikator termičkih osobina prostora. Kako? Veoma jednostavno. Podesite temperaturu na radijatoru na 21oC i držite je konstantnom 24 sata kao kad radite kalibraciju, proverite temperaturu u vašem prostoru da li je 21oC.
Ukoliko je temperatura u prostoru 21oC sistem stabilan i radijator je u regulaciji. Posmatrajte crvenu lampicu na  termostatu  i izmerite vreme za koje lampica svetli i vreme za koje lampica ne svetli. Saberite ova dva vremena i odredite procenat jednog i drugog. Da bi saznali koliko vaš uređaj troši  pomnožite procenat  uključenja sa snagom radijatora. Na taj način  će te dobiti snagu koju vaš prostor troši energije pri datim uslovima. Proverite spoljnu temperaturu i izračunajte potrošnju.

Primer :
Prostor : A=10m2
Snaga radijator : Pr= 1000W= 1Kw
Spoljna temperatura : Ts=0oC
Zadata temperatura :  Tz=21oC
Vreme uključenja lampice  20 sekundi  (45%)
Vreme isključenja  lampice  25 sekundi (55%)
T uk+ Tisk = 45 sekundi
Pt= Tuk(%)  * Pr = 450W
Δt =  Tz-Ts = 21-0 = 21
Kuk= Pt/ Δt= 450/21 = 21,42 W/oC
K=Kuk/A=21,42/10=2,1 W/oCm2
Da bi se našli u tabeli preporučenih snaga  potrebno je za naše klimatske prilike izvršiti preračun snage na temperaturu Ts= -17oC
P max= K * Δt= 21,42 * (21- (-17))= 21,42 * 38=  814 W
Ppros= Pmax /A= 814/10 =  81W

Izračunali ste da vaš prostor spada u srednje izolovane prostore kojih je nažalost najviše u našim krajevima  i da nije u potpunosti urađen po građevinskim standardima.
Dobro izolovani prostori trebali bi da troše  manje od 60W/m2.
Ukoliko  Vam računica pokaže da je vaša potrošnja veća od 100W/m2, naša je preporuka da što je pre moguće pozovete stručnjake i uradite neophodne korake na izolaciji vašeg prostora.
Sve zemlje EU uvele su energetske pasoše za svoje objekte i objekat sa 80W/m kao ni onaj od 100W/m ne bi dobili energetski pasoš već preporuku za dodatnu izolaciju.
Proračun koji smo pokazali  može da posluži kao pokazatelj termičkih karakteristika a pravi proračun može uraditi samo stručno lice.
49. Šta je K- koeficijent?
K je koeficijent potrošnje prostora po m2 i oC  koji se sastoji od većeg broja K koeficijenta koji se mogu dobiti proračunom. Kod većine prostora  faktor K se sastoji od : K vanjskih zidova, K pregradnih zidova, K plafona, K poda, K spoljnih prozora i vrata i K unutrašnjih otvora i vrata. K ukupni je uvek  izražen kao zbir svih pojedinačnih  Σ (K * S * Δt)/A podeljen sa ukupnom površinom.
50. Kolika bi bila mesečna potrošnja za dvosoban stan 54kvm?
Ukoliko su proračunati gubici po projektu oko 4,5 do 5kW onda vam je potrebna instalirana  snaga za grejanje od oko 5,5kW.. Sa tom snagom prosečna mesečna potrošnja u zimskom periodu (okt-feb) sa svim ostalim električnim uređajima bi prosečno iznosila oko 8000 dinara, ukoliko odbijemo letnju potrošnju struje dobijamo da je prosečno za grejanje potrebno oko 6000 dinara.
51. Lampica termostata se stalno pali gasi, da li to tako treba?
Da, upravo je to pravi način rada norveškog radijatora, to znači da je radijator u regulaciji i da je dovoljan za grejanje prostorije za koju je namenjen. Kratko trajna paljenja i gašenja su zbog toga što su elektronski termostati izuzetno precizni i totalno nečujni.
52. Ako imam proračunatu potrošnju po projektu za moj objekat 5kW  da li mogu da ga grejem sa 4kW instalirane snage?
Da naravno ali ne na temperaturama koje su projektovane. Dakle moći ćete da grejete Vaš objekat sve dok temperatura ne padne ispod par stepeni ispod nule. Posle toga će Vam biti hladno.
53. Ako norveški radijator štedi energiju da li to znači da ako sam bez grejanja trošio 400kWh mesečno da ću sada sa grejanjem da trošim 300kWh?
Naravno da ne, radijator ne stvara energiju nego je samo troši, perpetum mobile prve vrste ne postoji bar za sada.
54. Dali je ušteda „struje“ od 50% marketinška fora? 
Ne, kad se kaže da je ušteda 50% električne energije konkretno se misli u odnosu na etažno grejanje na struju, jer npr. za stan od 60kvm je potreban kotao od 12kW snage dok je sa našim radijatorima potrebno 6kW instalirane snage, što je upola manje pa su i računi u principu upola manji, pa se samim  tim može govoriti i o uštedama i do  50%.
55. Na kom to principu se zasniva ušteda norveškog radijatora?
Na principu, trošim samo koliko mi treba i trošim samo onda kada mi treba. Da bi se postigla maksimalna energetska efikasnost ugrađeni su veoma precizni elektronski termostati koji omogućavaju veoma preciznu regulaciju temperature . Takođe uz pomoć programabilnog termostata radijator se prilagođava načinu života Vaše porodice.
56. Da li se radijator može koristiti u prostorijama u kojima se puši?
Duvanski dim i derivati pušenja kao što je katran mogu da prouzrokuju pojavu žute boje na radijatoru i na zidovima iznad uređaja.
57. Da li se radijator može koristiti u prostorijama u kojima se loži ili u ulicama u kojima je vazduh zagađen izduvnim gasovima automobila?
Da radijator se može koristiti  u prostorijama u kojima se loži kao i delovima grada sa intenzivnim prometom i velikom količinom izduvnih gasova. Nažalost, ložišta, izduvni gasovi, voštane sveće  i derivati loženja u blizini uređaja mogu da prouzrokuju pojavu tamnih površina na uređaju i  na zidovima iznad radijatora. Tamne površine koje se eventualno pojave, nisu posledica neispravnog rada uređaja već intenzivne cirkulacije vazduha ( princip konvekcije) koji u sebi sadrži čestice sagorevanja iz ložišta ili motora automobila. Radijator prilikom rada ne sagoreva prašinu i ne izaziva bilo kakve promene u kvalitetu vazduha osim termičkih .
Facebook Rovex
Norveški radijatori, podno grejanje, termostati i merni uređaji
Prodajno mesto
Kompleti za podno grejanje AKCIJA! Popust za podno grejanje 10%